Сви чланци од admin

fiskalna konsolidacija

Sve srpske zablude

Srbija je u dugogodišnjoj stagnaciji i recesiji sa visokom stopom nezaposlenosti, ubrzanim rastom javnog duga i opterećenim bankarskim sektorom sa visokim nivoom problematičnih kredita i padom kreditne aktivnosti. Godinama se govori o potrebama reformi u zemlji, ali se tom problemu uglavnom pristupa bez dovoljno stručnosti i vizije, a često i uz promociju zabluda.
Zabluda je da se dugoročno ozdravljenje privrede može ostvariti bez kontinuiranog napretka u kvalitetu obrazovanja nacije, kvalitetu infrastrukture i snage i nezavisnosti institucija. To su osnovne komponente dugoročnog ubrzanog razvoja svake uspešne zemlje u svetu.

Zabluda je da je fiskalna konsolidacija osnova reformi. Fiskalna konsolidacija je način da se izbegne bankrot zemlje i to nije nikakav garant da će se nakon toga desiti potreban ubrzani rast ekonomske aktivnosti i zaposlenosti.

Zabluda je da će reforme umesto nas da nam osmisli i sprovede MMF ili neka druga međunarodna finansijska institucija. Aranžman sa MMF-om je koristan za zemlju, jer predstavlja potvrdu relativne održivosti makroekonomske pozicije zemlje u narednom periodu. Ali, suštinske i dugoročne reforme moramo da osmislimo i sprovedemo sami uz saradnju sa MMF-om, ali bez iluzija da je dugoročni privredni rast i nova zaposlenost nešto čime umesto nas treba da se bavi neko drugi. Naši dugoročni interesi po pitanju privrednog rasta i zaposlenosti i budućeg položaja, koji kao zemlja želimo da imamo u međunarodnoj podeli rada, izlaze iz okvira neposredne nadležnosti MMF-a i drugih finansijskih institucija. Reforme moramo da sporovodimo na način da smo postigli unutrašnju saglasnost oko toga šta želimo na dugi rok i kako to da postignemo, a ne tako što ih doživljavamo kao neke uslove ili iznuđivanja nametnute sa strane.

Zabluda je da postojeći monetarni režim ciljanja inflacije može uspešno da se sprovodi bez rasta učešća dinara u finansijskom sistemu zemlje. Bez dinarizacije alati monetarne politike su slabi i neprecizni, i sistem spontano gravitira ciljanju kursa sa negativnim posledicama na privredni rast i zaposlenost u zemlji.

Zabluda je da je niska inflacija u Srbiji uspeh. Niska inflacija u Srbiji je ispod inflacionog cilja i svako kretanje inflacije van inflacionog cilja je neuspeh. Niska inflacija u Srbiji preti da postane deflacija i restriktivna monetarna politika povećava verovatnoću tog ishoda. Deflacija Srbiju može da košta ne samo daljeg pada ekonomske aktivnosti i rasta nezaposlenosti, već i dodatnom pogoršanju parametara zaduženosti zemlje, koji mogu da vode prestanku međunarodnog finansiranja i finansijskom krahu.

Zabluda je da budući željeni ubrzani privredni rast može da se obezbedi bez značajnog kreditnog rasta banaka. Bankarski sistem je osnovni izvor finansiranja privrednog rasta u zemlji i još dugo će tako da bude, iako kontinuirano treba razvijati i druge izvore finansiranja (nebankarske kreditne institucije i tržište hartija od vrednosti).

Zabluda je da značajni kreditni rast banaka može da se desi bez rešavanja problematičnih kredita, rasterećenja poslovanja banaka i inteligentnog unapređenja regulative banaka. Tek uz rasterećenje bankarskih bilansa i regulatorne podsticaje, banke će lakše i više kreditirati.

Zabluda je da će budući željeni privredni rast počivati dominantno na stranim direktnim investicijama. Domaće investicije u razmenljivom delu bruto domaćeg proizvoda moraju da budu predmet posebnog podsticaja i podrške.

Zabluda je da će strane direktne investicije i domaće direktne investicije da rastu u uslovima nepovoljnog investicionog ambijenta koji počiva na slabim institucijama, nedovoljnim (ponekad i fiktivnim i/ili plagiranim) znanjima domaće radne snage i nerazvijenoj infrastrukturi.

Zabluda je da se reforma javnog sektora i borba protiv korupcije suštinski može izvesti bez temeljnih reformi u funkcionisanju i finansiranju političkih partija.
Izvor:Blic

warren buffett zaposljavanje

Kako zapošljava Warren Buffett

Prilikom zapošljavanja primaran kriterijum je iskustvo koje su kandidati do tog momenta stekli, a vrlo često se zanemaruje kakvi su kandidati kao ljudi. Ali CV nije pouzdan izvor informacija, prema sajtu ere.net, čak 80 odsto informacija nisu eksplicitno tačne, a od njih 53 odsto su potpune laži. Ništa što pročitate u biografiji neće vam reći može li ta osoba da obavlja posao, da li ona zaista želi taj posao kao i da li će se uklopiti u kompaniju.

Umesto ovakvog pristupa, trebalo bi otkriti ko je ta osoba zaista, a to se može učiniti prikupljanjem informacija iz njenog ponašanja.

Warren Buffett je jedna od osoba koja više vrednuje ovakve informacije od onih na papiru. Tokom procesa zapošljavanja on pokušava da sazna tri stvari: da li je osoba pametna, da li je energična, kao i da li poseduje integritet.
Tokom procesa zapošljavanja, kako bi saznao da li je kandidat pametan, Buffet mu zadaje različite situacije, i poput zagonetki, on očekuje da kandidat otkrije pravo rešenje. Da bi saznao da li je osoba energična, ona mora da drži prezentaciju u trajanju od 10 minuta, i nakon što završe, daje im dva minuta da smisle kako bi mogli te iste informacije da daju u prezentaciji u trajanju od pet minuta.
Da li neko ima integritet je teško otkriti tokom razgovora, stoga Buffet radi proveru referenci iz biografije, kontaktirajući njihove bivše kolege i nadređene ili one sa kojima su sarađivali.
Ovakav proces selekcije je dobar način da saznate ko je osoba koju planirate da zaposlite, i za mali broj kandidata je odličan, ali je fizički nemoguć kada se stotine ljudi prijave na konkurs. U tom slučaju treba pribeći tehnologiji. Danas postoje softveri, putem kojih se, nakon rešavanja testova, situacija i različitih igara, može utvrditi kako kandidati podnose stres, kako se snalaze u nepredviđenim situacijama, kao i da li generalno poseduju mentalne sposobnosti koje su potrebe za taj posa.
Investicija u ovu tehnologiju je investicija u vašu kompaniju i ljude koji će eventualno raditi za vas, jer ipak su ti ljudi, oni koji će unaprediti ili unazaditi vašu kompaniju.
Izvor: Blic

kamatna stopa narodne banke

Referentna kamatna stopa NBS sedam odsto

BEOGRAD, 9. aprila 2015. (Beta) – Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) u četvrtak je smanjio referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, na sedam odsto, saopštila je NBS.

„Odluku da nastavi ublažavanje monetarne politike Izvršni odbor je doneo pre svega imajući u vidu da su, pored niske inflacije, dodatno snižena i inflaciona očekivanja, koja su više od godinu dana u granicama cilja, kao i da su i dalje prisutni dezinflatorni pritisci po osnovu niske agregatne tražnje“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je inflacija u medjunarodnom okruženju izuzetno niska, čak i negativna u mnogim zemljama.

Aranžman Srbije s Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF), po oceni Izvršnog odbora, potvrda je usmerenosti nosilaca ekonomske politike ka obezbedjenju dugoročno održivog oporavka domaće ekonomije.

Izvor: Beta

evropska banka o porezima u srbiji

Nestabilnost i porezi glavni izazovi za firme u Srbiji

LONDON, 9. aprila 2015. (Beta) – Politička nestabilnost uz poreski sistem i pristup finansiranju predstavljaju najveće izazove za poslovanje u Srbiji, pokazala je u četvrtak predstavljena analiza Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Kako se navodi u saopštenju EBRD, velika preduzeća u Srbiji zabrinuta su i pitanja dostupnosti električne energije i nelojalne konkurencije koju donosi siva ekonomija, dok se firme iz oblasti usluga žale na korupciju.

Mlade kompanije u Srbiji kao najveće izazove u poslovanju navode poreski sistem i otežan pristup finansiranju, pokazala je peta runda istraživanje o poslovnom okruženju i učinku preduzeća (BEEPS) u 2013. i 2014. godini, koje sprovode EBRD i Svetska banka.

U istraživanju su učestvovali čelni menadžeri više od 15.500 kompanija u ukupno 29 zemalja u kojima posluje EBRD, navodi se u saopštenju, a EBRD je precizirala da je istraživanje u Srbiji sprovedeno od januara do avgusta 2013.

Izvor: Beta.